Helen Filding, Dnevnik Bridžet Džouns

Dok sam se sinoć u 15 do 9 opuštala u kadi, pijuckajući čaj od kamilice uz mirisnu kupku, začuo se auto-alarm. Pokrenula sam kampanju protiv auto-alarma u našoj ulici jer su nepodnošljivi i beskorisni, zato što je veća verovatnoća da će vam auto obiti besni komšija ne bi li ućutkao alarm, nego što bi ga obio pravi provalnik.

Ipak, ovoga puta, umesto da pobesnim i pozovem policiju, samo sam duboko udahnula, raširenih nozdrva, promrmljavši „sbiri se“. Začulo se zvono na vratima. Javila sam se na interkom. Uglađeni glas, nalik ovčijem, zablejao je: „Prokletnik me vara!“ Potom je usledilo histerično ridanje. Pojurila sam iz stana napolje, gde je uplakana Magda besciljno mahala rukama nad volanom Džeremijevog kabrioleta marke Saab koji je ispuštao „fiju-fiju-fiju“ zvuk neverovatnog intenziteta, sa sve trepćućim svetlima, dok je beba na sedištu auta kmečala kao da je domaća mačka kolje.

„Isključuj to!“ neko sa prozora je progrmeo.

„Ne mogu!“ dreknu Magda, divljački pokušavajući da otvori haubu. „Džerese!“ urlala je u mobilni. „Džerese, preljubniče prokleti! Kako se otvara hauba na Saab-u?“

Ejmi Ten, Kostolomčeva kći

Svakog 12. avgusta u poslednjih osam godina, Rut Jang bi ostala afonična/bez glasa. Prvi put kada se to desilo bila se uselila u Artov stan u San Francisku. Nekoliko dana, Rut je pištala kao čajnik zaboravljen na ringli. Mislila je da se radi o virusu ili možda nekoj alergiji na određenu buđ u zgradi.

Glas je opet izgubila na njihovu prvu godišnjicu zajedničkog života, a Art se šalio da je njen laringitis psihosomatskog porekla. Rut se zapitala da li je to zaista tako. Kao dete, glas je izgubila kada je polomila ruku. Zašto se to desilo? Na drugu godišnjicu, posmatrala je zvezde sa Artom u nacionalnom parku Veliki Teton. Na osnovu pisanog vodiča tog parka, „kada su Perseidi na vrhuncu, oko 12.avgusta, na svakih sat vrremena nebom prokrstari na stotine zvezda padalica. One su zapravo delovi meteorita koji uđu u Zemljinu atmosferu i bivaju spaljeni pri padu“.

Uprkos mrklom mraku, Rut i Art su se nemo divili svetlošću obasjanom nebu. Nije zapravo verovala da uzrok njenog laringitisa leži u zvezdama , niti da je kiša meteorita imala neke veze sa njenom nemogućnošću da priča. Međutim, majka joj je često tokom detinjstva govorila da su zvezde padalice u stvari „otopljena trupla duhova“ i da je baksuzno videti ih. Ako biste ih videli, to bi značilo da duh pokušava da vam se obrati.

Prevod 11 (Helen Filding, Dnevnik Bridžet Džouns)

Od svih knjiga iz kojih smo dobijali odlomke da prevedemo, samo sam ovu pročitala, i to davno. Helen Filding je Dnevnik Bridžet Džouns objavila 1996. godine; predstavlja zapis u obliku ispovednog dnevnika (prvo lice pripovedanja). Prema nekim izvorima, ovaj bestseler otvorio je vrata novom književnom pravcu: ženskoj literaturi (knjigama za žene), koja se prevashodno bavi problemima koji muče neudate žene u savremenom svetu. Kao i nastavak romana (Bridžet Džouns na ivici razuma, 1999), ova knjiga prevedena je na više od 40 jezika; čak je i adaptirana za filmsko platno.

Radnja romana smeštena je u London 90-ih godina 20. veka. Glavna junakinja je Bridžet Džouns - devojka koja ima oko tridesetak godina, te se u romanu radi o njenim problemima u životu, a vezani su za posao, alkohol, hranu, itd. ali najviše za njen ljubavni život. U knjizi ona biva u vezi sa dvojicom muškaraca: sa zgodnim šefom Danijelom Kliverom koji je prevari sa mlađom devojkom, i sa advokatom Markom Darsijem, za koga se na kraju ispostavi da joj je drugar iz detinjstva. Odlikuje je jednostavan stil i interesantne, samoironične opaske i mnogo humora, pa ne čudi to što je ova knjiga jako popularna i danas.

Odlomak počinje tako što nam Bridžet 28. aprila opisuje šta joj se desilo prethodne večeri. Rečenicama koje su toliko duge i prepune informacija da (bar meni) deluje kao da su ispisane tehnikom toka svesti, Fildingova dočarava mentalno stanje svoje protagonistkinje. Naime, Bridžet se opuštala u kadi dok joj nije zazvonila prijateljica Magda, vidno potresena (tačnije besna i na ivici nervnog sloma) zato što je muž vara. Magda pokušava da utuli alarm na automobilu i da otvori haubu, ali ne uspeva, i to uznemirava ljude u zgradi u kojoj živi Bridžet (pa i njoj samoj to smeta, kao što je i rekla na početku odlomka). 

Tekst koji smo dobili da prevedemo pročitala sam 3 puta, ne bih li utvrdila da sam sve dobro shvatila. Zanimljivo mi je to što mi ništa nije delovalo poznato, uprkos tome što sam knjigu već pročitala.

Rečnici kojima sam se koristila prilikom prevođenja:

Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary

http://idioms.thefreedictionary.com/
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/
http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/
http://www.urbandictionary.com/
Dodatno sam se koristila i Novim transkripcionim rečnikom engleskih ličnih imena Tvrtka Prćića.

Problemi:
1. a relaxing aromatherapy bath - pošto nije moguće reći opuštajuću kupku aromaterapije, razbila sam ovu imeničnu frazu, i početak ove rečenice prevela na sledeći način: Dok sam se sinoć u 15 do 9 opuštala u kadi, pijuckajući čaj od kamilice uz mirisnu kupku...
2. waging a campaign ... against - pošto se kod nas kampanja pokreće, to sam tako i napisala: Pokrenula sam kampanju protiv... 
3. The door bell rang. - nakon nekoliko varijanti, odlučila sam se za sledeću: Začulo se zvono na vratima.
4. posh - ova reč mi je napravila najveći problem. Iako UrbanDictionary daje dobro objašnjenje, nisam uspela da joj nađem odgovarajući ekvivalent, zato što mi nije najjasnije kako glas može tako da zvuči...
5. in floods of tears - ovo sam jednostavno prevela kao uplakana, iako mislim da može da se kaže i preplavljena suzama.
6. fiddling - nisam baš razumela šta je to Magda radila ispod volana i zašto, i kako je to Bridžet iz daljine mogla videti. Ovo sam prevela kao: besciljno je mahala rukama, ali nisam baš zadovoljna rešenjem.

Prevedeni tekst pročitala sam 2 puta. Pošto je ovo najlakši tekst koji sam radila, ocenjujem ga brojem 4. Možda bi prevod i drugačije izgledao da smo ga radili na času.

Prevod 10 (Ejmi Ten, Kostolomčeva kći)

Svoj četvrti roman Ejmi Ten objavila je 2001. godine. S obzirom na njeno poreklo, ne čudi činjenica da se i u ovom romanu radi o odnosu sa majkom žene koja je rođena u Americi a kineskog je porekla. Glavna junakinja, Rut, živi u San Francisku (ne zna se tačno vreme) i piše knjige o samopomoći. Na njena pleća pada teret majke, Lu Ling, koja postepeno postaje dementna i počinje da priča nepovezano. O njenom životu saznaje na osnovu prevoda dokumenta koji je Lu ispisala na kineskom. Taj zapis pomaže joj da razume majčino čudno ponašanje. Knjiga je ispisana u trećem licu jednine (propovedač je sveznajuć).

Odlomak govori o tome kako Rut iz nepoznatih razloga postaje afonična 12. avgusta svake godine. Saznajemo da ona živi u San Francisku sa svojim dečkom Artom, i da on njen gubitak glasa povezuje sa činjenicom da je na nebu tog datuma vidljiv meteorski pljusak koji se naziva Perseidi ili Suze svetog Lavrentija. Na kraju odlomka spominje se kinesko predanje koje je Rut čula od svoje majke - da meteorski pljusak predstavlja duše umrlih i da je baksuzno videti ga.

Pre započinjanja prevođenja, tekst sam pročitala dvaput i nije mi se učinio teškim na prvi pogled. Koristila sam sledeće rečnike:
Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/
http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/
Takođe sam se koristila knjigom Engleski u srpskom profesora Tvrtka Prćića ne bih li otklonila neke nedoumice.

Ono što mi je zadalo najveći problem bio je prevod naslova, konkretno reči bonesetter. Naime, u članku na Vikipediji piše da je pravi naziv knjige The Bonecutter's Daughter, i da reč bonecutter u Kini označava osobu koja bi ljude lečila tako što bi im preporučila lek od delova zmajeve kosti. Kinezi vole zmajeve. Kod nas, alternativna medicina ne leči zmajevim kostima. Najbliži prirodni ekvivalent ovom zanimanju je nadrilekarstvo, odnosno osoba koja se bavi nameštanjem kostiju u srpskom se naziva kostolomac. Ono što me dodatno opteretilo je činjenica da se ovo u knjizi nigde ne spominje. Postoji samo podatak da je Rutina majka, Lu Ling, ćerka čoveka koji se bavio time. Naslov sam na kraju prevela kao Kostolomčeva kći. Drugo rešenje bi bilo Kći nameštača kostiju, ali to mi zvuči dosta rogobatno. Kada sam naslov savladala, tekst mi je bio lagan.

Ostali problemi:
1. untended teakettle - pošto mi ni CALD ni OALD nisu bili od pomoći, značenje reči untended našla sam na internetu, te sam ovo prevela na sledeći način: pištala je poput čajnika zaboravljenog na ringli, zato što standardan čajnik proizvodi taj pištav zvuk kada voda počne da ključa.
2. Grand Tetons - prevela sam kao nacionalni park Veliki Teton. Nisam bila sigurna da li treba da se prevede kao Grand Teton, ali sam ovo odbacila potpuno jer mi Veliki Teton zvuči najprirodnije (po analogiji prevoda Velikog kanjona Kolorada; ne prevodi se kao Grend kanjon!). Dodatno me zbunilo i to što je u odlomku ime parka u množini. Na zvaničnom veb-sajtu parka našla sam da je u pitanju jednina, pa sam se odlučila da prebacim u jedninu.
3. park pamphlet - pošto pamflet u srpskom jeziku označava drugi pojam od pamfleta u engleskom, ovo sam prevela na sledeći način: na osnovu (štampanog) vodiča ovog parka... Naglasivši to da je odštampan, jer je vodič uobičajeno osoba.
4. fragments of meteors - pošto postoji jasna razlika između meteora, meteoroida i meteorita, ovo sam prevela kao delovi meteorita.
5. Against the velvet blackness - vođena (pogrešnom) logikom da je somot purpurne boje, ovo sam prvo prevela kao Uprkos purpurnoj tmini. Kada sam završila sa prevodom i pročitala ceo odlomak, nije mi se svidelo kako to zvuči. Shvatila sam da je najbliži prirodni ekvivalent mrkli mrak, gusta pomrčina, gusta tama/tmina. Na kraju sam upotrebila mrkli mrak kao najprimereniji prevod.
6. light show - iako se često u srpskom može čuti lajt-šou, nisam se dala prevariti da to i napišem jer znam da je to pogrešno. Prevela sam to kao svetlošću obasjanom nebu.
7. "melting ghost bodies" - pošto je u pitanju kinesko verovanje, logika ovog sklopa mi je potpuno nepojmljiva, tako da nisam znala šta da uradim. Iako sam htela da to ostavim, da vidim šta grupa kaže, razbila sam kompaktnost konstrukcije i prevela na sledeći način (opisno): trupla duhova koja izgledaju kao da se tope (pošto zvezde padalice ostavljaju trag za sobom, tzv. rep). Možda bi primerenije bilo izbaciti pojam topljenja, ali onda smisao ne bi bio isti. Smatram da rešenje ovog problema ne može da se iznađe. Bar ja nisam mogla. Na kraju sam napisala otopljena trupla duhova.
8. bad luck - ovo se nikako ne bi smelo prevesti kao loša sreća, jer je to skriveni anglicizam a i besmislica u srpskom, zato što sreća može da postoji ili ne; loša sreća je prema tome apsurd! Na osnovu toga odlučila sam se za baksuzluk.

Takođe, u skoro svakoj rečenici morala sam da izmenim red reči, ali to mi više i ne predstavlja toliki problem; tokom vremena sam se navikla.

Prevod sam pročitala jednom, pri tome izmenivši prevod spoja light show dva ili tri puta, i velvet blackness makar 4 puta. Pošto su me štampani rečnici izdali, odnosno nisu bili od pomoći pri prevodu dosta konstrukcija, ovaj tekst ne bih mogla prevesti bez interneta (,,na suvo"). Na skali od 1 do 10, ovaj odlomak bih ocenila brojem 6.

Prevod 9 (Merijel Hemingvej, Merijelina kuhinja)

Američka glumica, Merijel Hemingvej, unuka je poznatog pisca Ernesta Hemingveja. Meni je poznata po ulozi u filmu Menhetn, Vudija Alena. Odlomak koji smo dobili da prevedemo je iz njenog kuvara Merijelina kuhinja, objavljenog 2009. godine. U njemu ona savremene domaćice ohrabruje na pravilnu ishranu i zdraviji način života. Zanimljiva je činjenica da o ovoj knjizi nema mnogo korisnih podataka na internetu.

Pre otpočinjanja prevoda, tekst sam pročitala triput. Uočila sam da je jezik kojim se služi prenatrpan neobičnim konstrukcijama (kitnjast je), iako je kuvar namenjen široj čitalačkoj publici, ali nije lako pronaći prikladan prevod za nazive začina i biljaka kojima se autorka služi. Stiče se utisak da želi da ispadne pametnija nego što zaista jeste. I ovaj put sam koristila dosta rečnika:
Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/
http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/

Na času smo rešili dosta problema, tako da nema potrebe da ih spominjem sada. Ostali problemi:

1. cold-weather nurturing - ovo sam prevela kao negovanje hladnog vremena, ali nisam sigurna da je ovo dobar prevod jer i dalje ne razumem šta je želela da kaže.

2. scattered - na Krstarici sam videla da se ovo prevodi kao raštrkanost, ali to mi je mnogo neformalno, pa sam se odlučila da napišem da je salatica rasuta po tortilji...
3. tiny curls of new plant life - ne sećam se šta smo na času rekli za ovo, tako da sam prevela prilično bukvalno: sitne kovrdže novog biljnog života, ali nimalo nisam zadovoljna rešenjem.
4. Venture out - ovo sam prevela kao Izađite izvan, iako sam promenila glagol. Moglo bi se prevesti i kao izađite u avanturu, drznite se u avanturu, itd.

5. drizzly - kišovitost mi nije izgledala kao prirodno rešenje, pa sam se odlučila da prevedem pitanje na sledeći način: Čini vam se da je za kupovinu napolju suviše vlažno?
6. It’s a riot of competing shades of green. - ovo sam prilično slobodno prevela kao: Zelenilo se takmiči jedno s drugim u nijansama.
7. dinner side dish - nisam pronašla rešenje ovog problema zato što ne znam na šta se misli.

Prevedeni tekst sam pročitala dvaput, i nisam pravila neke značajnije izmene. Težina teksta: 8.

Prevod 8 (Hajdi Darou, Devojčica koja je pala sa neba)

Hajdi Darou je američka spisateljica koja je posebno zanimljiva po poreklu. Naime, njoj je otac polu-crnac dok joj je majka belkinja, iz Danske. Zbog ove činjenice, odrastanje joj je bilo takođe zanimljivo - neobično - te je to i pretočila u književnost, napisavši nagrađivai roman Devojčica koja je pala sa neba, objavljen 2008. U romanu se radi o porodičnoj tragediji devojčice Rejčel Morz čija je majka Dankinja a otac vojnik. Radnja se odvija na jugu Amerike, osamdesetih godina dvadesetog veka. Rejčel počinje da živi sa bakom (crnkinjom) u novom okruženju, u novoj školi u kojoj se oseća izolovano jer je drugačije boje kože. Tamo su većinom crnci, dok je ona mulatkinja sa plavim očima. Niti se ponaša niti govori kao tipičan crnac. U odlomku koji smo dobili da prevedemo, jedna devojčica (crnkinja) koja uviđa da je Rejčel drugačija, želi da je tuče. Posebno težak zadatak predstavljalo mi je prevođenje govora te devojčice - Tamike Vašington - zato što je njen govor nestandardan i nije lako prevesti ga u srpski, da ostavlja isti utisak na čitaoca kao što je to u engleskom jeziku. Stil pripovedanja je primeren običnom čitaocu (standardan jezik), ali je isprekidan nestandardnim konstrukcijama koje mogu otežati razumevanje čitaocu koji nije sa tla Amerike i nije u potpunosti upućen u južnjački govor. Rejčel pripoveda zrelim glasom, njen ton je ozbiljan, ali na mahove odaje utisak veoma tužne devojčice.

Tekst sam pročitala tri puta pre započinjanja prevoda. Ovoga puta, koristila sam mnoštvo rečnika:

Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/

http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/
http://www.urbandictionary.com/ 

Od navedenih, najviše mi je od pomoći bio UrbanDictionary, zato što sadrži nestandardne reči i izraze (crnački sleng, zapravo). Da nisam bila na času, sigurna sam da neke stvari ne bih prevela onako kako je naglašeno, tako da bi moj prevod bio drugačiji.

Problemi:
1. dang - nisam znala šta ovo znači, ali potražila sam na guglu i pronašla da je to reč južnjačkog slenga i da je eufemizam za damn, darn, tako da sam to prevela kao Prokletstvo!, ali nisam zadovoljna ovim prevodom, zato što sam sigurna da neko dete to ne bi tako reklo.
2. light-skinned-ed - ovo sam prevela kao svetle puti, iako dete ne bi znalo da upotrebi jer ne zna šta put označava. Možda bi bolji prevod bio bele kože...
3. I think new things ... - ovo sam prevela kao Razmišlja o novim stvarima ..., mada ne verujem da sam uhvatila poentu...
4. Mor - najveći problem predstavljala mi je ova reč. Zbog izgovora, prespostavila sam da se misli na majku. Bila sam u pravu. Kada se u gugl translejtu ukuca ova reč i detektuje jezik, prikaže da je to na danskom reč koja označava majku. Rejčelina majka je bila Dankinja, pa je zato tako zove. 

5. ashy knees - na času smo rekli da ovo označava suva kolena, pa sam to tako i prevela.
6. washrag - ovo sam prevela kao krpice za čišćenje lica, iako se to kod nas i ne koristi i ne znam na šta se tačno odnosi (možda na one vatene diskove za skidanje šminke?).
 7. put - specifičan glagol, menja značenje od rečenice do rečenice; naravno, napravio mi je problem, koji sam rešila tako što sam poslednju rečenicu prevela na sledeći način: Sva ova nova saznanja ugrađujem u novu devojčicu.

8. fixin to - UrbanDictionary kaže da je ovaj sklop karakterističan za južnjački govor i da je istovetan polu-modalu be about to, to be to, be ready to. Ovo sam približila našem govoru tako što sam prevela kao: Ima da te bijem, mada sam od kolega čula lepše i prirodnije konstukcije.

Prevod sam pročitala dva puta, i pritom nisam ništa promenila. Ne znam da li bi kod nas ova knjiga bila čitana kao što je u Americi, zato što nije primerena podneblju, nije nam naročito bliska jer ne bismo mogli da se poistovetimo sa problemima devojčice mulatkinje koja menja okruženje u kome živi, iako je priča prilično potresna. Plus, što specifičan govor crnaca ne može da se tako lako prevede da bude dopadljiv i razumljiv prosečnom srpskom čitaocu.

Težinu teksta ocenila bih brojem 9.

Prevod 7 (Ijan Benks, Most)

Dijalozi koje smo dobili da prevedemo su iz romana čiji smo odlomak već prevodili. U pitanju je Most Ijana Benksa, objavljenog, kao što je već rečeno, 1986. godine. Dijalozi se vode između jednog od tri glavna lika romana: Džona Ora, uglađenog čoveka, i neobrazovanog gospodina Linčija. Zanimljiva stvar je to što im je fond reči potpuno različit (to je registrovano u specifičnom pravopisu kojim se Benks koristi kada se obraća g. Linči), upravo zato što pripadaju različitim društvenim klasama. Ono što mi je predstavljalo najveći problem je govor g. Linčija. Naime, nisam uspevala da ga dobro prebacim na srpski, i nisam sasvim zadovoljna krajnjim ishodom zato što u mojoj verziji i ne može da se shvati iz prve da je g. Linči običan, neobrazovan čovek.

Pri prevođenju sam koristila CALD, i krstaričin rečnik. Pre započinjanja prevođenja, tekstove sam pročitala jednom, i odmah sam sve razumela. Doduše, nisam se sećala ničega sa časa, a i nisam imala beleške (pošto je računarski kabinet bio okupiran), tako da mi je to verovatno odmoglo u prevođenju; ipak sam ih jako brzo prevela.

Problemi:

1. govor gospodina Linčija - nisam znala kako da njegove nestandardizovane reči prevedem da zvuče tako kao što su u originalu. Zaista je teško dočarati to na drugom jeziku.

2. them doctors - pošto sam već naišla na istu nestandardnu konstrukciju, odlučila sam se da ovo prevedem kao ti doktori.

3. total bastards - smislila sam da bi najprirodnije zvučao sklop prava đubrad. Zadovoljna sam ovim prevodom.

4. just bein' neighbourly - ovo sam prevela kao sam' se pravim fin, zato što se ne može nikako reći na srpskom da se neko ponaša komšijski.

5. not-recently-washed face - ovakva imenična fraza sa crticama u srpskom ne postoji, iako je mnogi nadobudni prevodioci preslikavaju u srpski (kao i veliki deo engleskog pravopisa, što je svakako besmisleno), tako da sam je skratila u musavo lice, zato što nema naznaka da li pisac misli na to da su mu oči krmeljave, ili nešto slično.

Prevod sam pročitala jednom, i nisam ništa menjala. Težinu tekstova ocenila bih brojem 6. Svakako su najlakši do sada, iako ima dosta kolokvijalnih izraza kojima ne može da se tako lako nađe ekvivalent u srpskom jeziku.