Prevod 8 (Hajdi Darou, Devojčica koja je pala sa neba)

Hajdi Darou je američka spisateljica koja je posebno zanimljiva po poreklu. Naime, njoj je otac polu-crnac dok joj je majka belkinja, iz Danske. Zbog ove činjenice, odrastanje joj je bilo takođe zanimljivo - neobično - te je to i pretočila u književnost, napisavši nagrađivai roman Devojčica koja je pala sa neba, objavljen 2008. U romanu se radi o porodičnoj tragediji devojčice Rejčel Morz čija je majka Dankinja a otac vojnik. Radnja se odvija na jugu Amerike, osamdesetih godina dvadesetog veka. Rejčel počinje da živi sa bakom (crnkinjom) u novom okruženju, u novoj školi u kojoj se oseća izolovano jer je drugačije boje kože. Tamo su većinom crnci, dok je ona mulatkinja sa plavim očima. Niti se ponaša niti govori kao tipičan crnac. U odlomku koji smo dobili da prevedemo, jedna devojčica (crnkinja) koja uviđa da je Rejčel drugačija, želi da je tuče. Posebno težak zadatak predstavljalo mi je prevođenje govora te devojčice - Tamike Vašington - zato što je njen govor nestandardan i nije lako prevesti ga u srpski, da ostavlja isti utisak na čitaoca kao što je to u engleskom jeziku. Stil pripovedanja je primeren običnom čitaocu (standardan jezik), ali je isprekidan nestandardnim konstrukcijama koje mogu otežati razumevanje čitaocu koji nije sa tla Amerike i nije u potpunosti upućen u južnjački govor. Rejčel pripoveda zrelim glasom, njen ton je ozbiljan, ali na mahove odaje utisak veoma tužne devojčice.

Tekst sam pročitala tri puta pre započinjanja prevoda. Ovoga puta, koristila sam mnoštvo rečnika:

Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/

http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/
http://www.urbandictionary.com/ 

Od navedenih, najviše mi je od pomoći bio UrbanDictionary, zato što sadrži nestandardne reči i izraze (crnački sleng, zapravo). Da nisam bila na času, sigurna sam da neke stvari ne bih prevela onako kako je naglašeno, tako da bi moj prevod bio drugačiji.

Problemi:
1. dang - nisam znala šta ovo znači, ali potražila sam na guglu i pronašla da je to reč južnjačkog slenga i da je eufemizam za damn, darn, tako da sam to prevela kao Prokletstvo!, ali nisam zadovoljna ovim prevodom, zato što sam sigurna da neko dete to ne bi tako reklo.
2. light-skinned-ed - ovo sam prevela kao svetle puti, iako dete ne bi znalo da upotrebi jer ne zna šta put označava. Možda bi bolji prevod bio bele kože...
3. I think new things ... - ovo sam prevela kao Razmišlja o novim stvarima ..., mada ne verujem da sam uhvatila poentu...
4. Mor - najveći problem predstavljala mi je ova reč. Zbog izgovora, prespostavila sam da se misli na majku. Bila sam u pravu. Kada se u gugl translejtu ukuca ova reč i detektuje jezik, prikaže da je to na danskom reč koja označava majku. Rejčelina majka je bila Dankinja, pa je zato tako zove. 

5. ashy knees - na času smo rekli da ovo označava suva kolena, pa sam to tako i prevela.
6. washrag - ovo sam prevela kao krpice za čišćenje lica, iako se to kod nas i ne koristi i ne znam na šta se tačno odnosi (možda na one vatene diskove za skidanje šminke?).
 7. put - specifičan glagol, menja značenje od rečenice do rečenice; naravno, napravio mi je problem, koji sam rešila tako što sam poslednju rečenicu prevela na sledeći način: Sva ova nova saznanja ugrađujem u novu devojčicu.

8. fixin to - UrbanDictionary kaže da je ovaj sklop karakterističan za južnjački govor i da je istovetan polu-modalu be about to, to be to, be ready to. Ovo sam približila našem govoru tako što sam prevela kao: Ima da te bijem, mada sam od kolega čula lepše i prirodnije konstukcije.

Prevod sam pročitala dva puta, i pritom nisam ništa promenila. Ne znam da li bi kod nas ova knjiga bila čitana kao što je u Americi, zato što nije primerena podneblju, nije nam naročito bliska jer ne bismo mogli da se poistovetimo sa problemima devojčice mulatkinje koja menja okruženje u kome živi, iako je priča prilično potresna. Plus, što specifičan govor crnaca ne može da se tako lako prevede da bude dopadljiv i razumljiv prosečnom srpskom čitaocu.

Težinu teksta ocenila bih brojem 9.