Ovaj tekst posebno je zanimljiv pre svega zbog tačke gledišta pripovedača i same naracije. Pre otpočinjanja prevoda, pročitala sam ga sigurno pet puta i učinio mi se dosta težim nego što su to bili prethodni. Nisam se prevarila u proceni. Zamenice možda izgledaju naivno, ali kada se malo bolje razmisli i nisu toliko.
Naracija romana podeljena je na onu koja se odnosi na Kamerona Kolija, škotskog novinara, i ona je uglavnom u prvom licu; dok je drugi glavni lik - ubica - posebno zanimljiv zato što do kraja romana ne saznamo ko je on (ili ONA?). Naracija koja se odnosi na njega u drugom je licu, i ima za cilj da uvuče čitaoca u priču, da on bude angažovan, da bolje proživi događaje; ali, sa druge strane, prevodiocu pravi veliki posao, kao što je meni zakomplikovalo otpočinjanje samog prevoda - menjala sam lice tri puta: isprva sam pisala u trećem licu jednine, pa u drugom, te sam se na kraju ipak odlučila za drugo lice množine, zato što mi se učinilo najprikladnijim, iz prostog razloga što ne znam ko će čitati taj roman - žensko ili muško, pa je najbolje ostaviti ga tako da nikog ne uvredi, odnosno da bi čitalac mogao lakše da se unese u priču.
Ijan Benks je ovaj kriminalistički roman objavio 1993. Nisam našla podatak o tome da li je preveden na srpski, pa sam dala sebi slobodu da ga nazovem Sudelovanje, iz prostog razloga što mislim da je piščev cilj bio da prenese taj osećaj; čini mi se da saučesništvo ne predstavlja dobro rešenje zato što ono u srpskom podrazumeva da postoje najmanje dve osobe koje obavljaju nešto, dok je kod sudelovanja fokus na samom uživljavanju, ulaženju u nečiju kožu prilikom obavljanja radnje. Čini mi se da je ovakav pristup radnji prilično inovativan i da je odlika savremenog romana; namenjen je širim narodnim masama, dovoljno je razumljiv na engleskom, ali ipak te zamenice otežavaju nimalo zahvalan posao prevodioca.
Funkcija teksta je, kao što napisah, da čitaoca uključi u radnju, da skoro da može da oseti miris mokraće u vazduhu samim time što mu se pisac obraća skoro pa lično, zamenicom ti, odnosno VI; pisac želi da nas približi toj na čudan način zavezanoj, zlosrećnoj služavki koja je zavezana za stolicu, želi da osetimo njenu patnju i njen bol. Ton ove deskripcije je uobičajeno smiren, naracija je takva da nam polako otkriva stvari koje i ubica opaža: audio-vizuelni, pa čak i mirisni opažaji su prisutni.
Ovoga puta nisam koristila elektronski rečnik, nego samo CALD, dok sam na Guglu morala da potražim šta su Aga (ovo smo već proveravali na času pa smo zaključili da se radi o šporetu), masking-tape i rear legs of a chair. Da nisam bila prisutna na času kada smo počeli da radimo prevod, sigurna sam da bih ga drugačije prevela.
Problema je bilo prilično:
1. YOU hear the car... - sama činjenica da ne mogu da se odlučim iz koje perspektive da počnem da pišem dovoljno govori. Zamenice su previše zbunjujuće, i mislim da i dalje ne može da se prenese to uživljavanje u priču koje je i bilo početna namera autora. Na ovom početku sam se odlučila sa obezličavanje, te sam napisala čuo SE auto.
2. YOU've been here in the darkness - zapitala sam se na koga se odnosi ovo? Na čitaoca ili na naratora? Odlučila sam se da prevodim u drugom licu množine, tako da sam napisala bili STE u mraku...
3. went back through to the kitchen - ovde sam se u potpunosti uživela u pravac kretanja ubice: zamislila sam da se vratio nazad kroz hodnik ka kuhinji.
4. smell in the air and you thought of cats - ovo sama htela da prevedem kao mačjak, zato što to označava taj konkretan mačji miris, ali sam prilično uverena da se taj izraz koristi samo u mom kraju, pa se nisam usudila da ga upotrebim, iako mislim da bi trebalo zato što je primeren slučaju.
5. the maid had pissed herself - nakon ideje da treba da se upotrebi društveno-prihvatljiv glagol pomokriti se, odlučila sam se da on ipak nije dobro rešenje zato što postoje i gore tabu-teme koje se prevode u doslovnom značenju, tako da sam prevela kao služavka se upišala.
6. you felt a moment of disgust - u srpskom ne postoji neko osećanje koje traje jedan momenat, tako da se u ovom primeru nikako ne sme prevesti doslovno. Pošto smo na času pričali da treba da se prevede kao za trenutak, osetili ste gađenje upotrebila sam to kao zdravorazumski prevod.
7. masking-tape - neobična reč koja se, nakon saradnje sa Gugl imidžis, podomaći u jednostavnu lepljivu traku (ne može biti selotejp zato što je on uzak, dok je ova traka dovoljno široka da može da se zalepi nekome preko usta).
8. hands taped to the rear legs of the chair - morala sam da se namestim na stolici ne bih li shvatila kako je zapravo žena šakama zalepljena za zadnje nogare stolice.
9. urine - ovde se ne sme doslovno prevesti kao urin zato što se ta imenica koristi uglavnom kada se radi pregled kod doktora, eventualno na času biologije. U govoru se koristi uglavnom mokraća (drugi izraz nije primeren u ovom slučaju).
10. a pool of urine - pool se ovde, naravno ne odnosi na bazen nego na baricu mokraće.
Prevod odlomka pročitala sam dosta puta, ali sigurno ne više od 5, i svaki put sam menjala nešto (uglavnom stvari vezane za perspektivu i samu naraciju).
Težinu teksta ocenjujem brojem 9, upravo zbog već spomenutih problema sa zamenicama i tačkom gledišta pripovedača.
Naracija romana podeljena je na onu koja se odnosi na Kamerona Kolija, škotskog novinara, i ona je uglavnom u prvom licu; dok je drugi glavni lik - ubica - posebno zanimljiv zato što do kraja romana ne saznamo ko je on (ili ONA?). Naracija koja se odnosi na njega u drugom je licu, i ima za cilj da uvuče čitaoca u priču, da on bude angažovan, da bolje proživi događaje; ali, sa druge strane, prevodiocu pravi veliki posao, kao što je meni zakomplikovalo otpočinjanje samog prevoda - menjala sam lice tri puta: isprva sam pisala u trećem licu jednine, pa u drugom, te sam se na kraju ipak odlučila za drugo lice množine, zato što mi se učinilo najprikladnijim, iz prostog razloga što ne znam ko će čitati taj roman - žensko ili muško, pa je najbolje ostaviti ga tako da nikog ne uvredi, odnosno da bi čitalac mogao lakše da se unese u priču.
Ijan Benks je ovaj kriminalistički roman objavio 1993. Nisam našla podatak o tome da li je preveden na srpski, pa sam dala sebi slobodu da ga nazovem Sudelovanje, iz prostog razloga što mislim da je piščev cilj bio da prenese taj osećaj; čini mi se da saučesništvo ne predstavlja dobro rešenje zato što ono u srpskom podrazumeva da postoje najmanje dve osobe koje obavljaju nešto, dok je kod sudelovanja fokus na samom uživljavanju, ulaženju u nečiju kožu prilikom obavljanja radnje. Čini mi se da je ovakav pristup radnji prilično inovativan i da je odlika savremenog romana; namenjen je širim narodnim masama, dovoljno je razumljiv na engleskom, ali ipak te zamenice otežavaju nimalo zahvalan posao prevodioca.
Funkcija teksta je, kao što napisah, da čitaoca uključi u radnju, da skoro da može da oseti miris mokraće u vazduhu samim time što mu se pisac obraća skoro pa lično, zamenicom ti, odnosno VI; pisac želi da nas približi toj na čudan način zavezanoj, zlosrećnoj služavki koja je zavezana za stolicu, želi da osetimo njenu patnju i njen bol. Ton ove deskripcije je uobičajeno smiren, naracija je takva da nam polako otkriva stvari koje i ubica opaža: audio-vizuelni, pa čak i mirisni opažaji su prisutni.
Ovoga puta nisam koristila elektronski rečnik, nego samo CALD, dok sam na Guglu morala da potražim šta su Aga (ovo smo već proveravali na času pa smo zaključili da se radi o šporetu), masking-tape i rear legs of a chair. Da nisam bila prisutna na času kada smo počeli da radimo prevod, sigurna sam da bih ga drugačije prevela.
Problema je bilo prilično:
1. YOU hear the car... - sama činjenica da ne mogu da se odlučim iz koje perspektive da počnem da pišem dovoljno govori. Zamenice su previše zbunjujuće, i mislim da i dalje ne može da se prenese to uživljavanje u priču koje je i bilo početna namera autora. Na ovom početku sam se odlučila sa obezličavanje, te sam napisala čuo SE auto.
2. YOU've been here in the darkness - zapitala sam se na koga se odnosi ovo? Na čitaoca ili na naratora? Odlučila sam se da prevodim u drugom licu množine, tako da sam napisala bili STE u mraku...
3. went back through to the kitchen - ovde sam se u potpunosti uživela u pravac kretanja ubice: zamislila sam da se vratio nazad kroz hodnik ka kuhinji.
4. smell in the air and you thought of cats - ovo sama htela da prevedem kao mačjak, zato što to označava taj konkretan mačji miris, ali sam prilično uverena da se taj izraz koristi samo u mom kraju, pa se nisam usudila da ga upotrebim, iako mislim da bi trebalo zato što je primeren slučaju.
5. the maid had pissed herself - nakon ideje da treba da se upotrebi društveno-prihvatljiv glagol pomokriti se, odlučila sam se da on ipak nije dobro rešenje zato što postoje i gore tabu-teme koje se prevode u doslovnom značenju, tako da sam prevela kao služavka se upišala.
6. you felt a moment of disgust - u srpskom ne postoji neko osećanje koje traje jedan momenat, tako da se u ovom primeru nikako ne sme prevesti doslovno. Pošto smo na času pričali da treba da se prevede kao za trenutak, osetili ste gađenje upotrebila sam to kao zdravorazumski prevod.
7. masking-tape - neobična reč koja se, nakon saradnje sa Gugl imidžis, podomaći u jednostavnu lepljivu traku (ne može biti selotejp zato što je on uzak, dok je ova traka dovoljno široka da može da se zalepi nekome preko usta).
8. hands taped to the rear legs of the chair - morala sam da se namestim na stolici ne bih li shvatila kako je zapravo žena šakama zalepljena za zadnje nogare stolice.
9. urine - ovde se ne sme doslovno prevesti kao urin zato što se ta imenica koristi uglavnom kada se radi pregled kod doktora, eventualno na času biologije. U govoru se koristi uglavnom mokraća (drugi izraz nije primeren u ovom slučaju).
10. a pool of urine - pool se ovde, naravno ne odnosi na bazen nego na baricu mokraće.
Prevod odlomka pročitala sam dosta puta, ali sigurno ne više od 5, i svaki put sam menjala nešto (uglavnom stvari vezane za perspektivu i samu naraciju).
Težinu teksta ocenjujem brojem 9, upravo zbog već spomenutih problema sa zamenicama i tačkom gledišta pripovedača.
Нема коментара:
Постави коментар