Prevod 6 (Merilin Robinson, Dom)

Merilin Robinson, nagrađivana američka spisateljica, autor je romana Dom, objavljenog 2008. godine. Za ovaj roman dobila je 2009. nagradu Orange Prize for Fiction. Radnja romana smeštena je u Ajovi, u isto vreme i u istom mestu kao što je i radnja njenog prethodnog romana - Gilead, zbog koga je, između ostalog, nagađena Pulicerovom nagradom za fikciju. Pošto nisam našla podatke o tome da je kod nas Robinsonova prevedena, naslov knjige prevela sam jednostavno - Dom. U romanu se radi o porodici prečasnog Bo(u)tona: o povratku njegovog ,,bludnog sina" Džeka kući nakon 20 godina, koji pokušava da izmiri razlike sa ocem i ponovo uspostavi prisnu vezu sa sestrom Glori, koja se takođe vraća u roditeljski dom nakon što joj je srce bilo slomljeno. Spisateljica želi da nam ukaže na vrednosti savremenih porodica. Stoga, roman je upućen pre svega savremenom čoveku, odnosno široj čitalačkoj publici. 

Odlomak koji smo prevodili pre svega je o spoljašnjem opisu kuće Bo(u)tonovih, sa povremenim rečenicama u prvom licu, koje prekidaju tok deskripcije, razbijajući ritam. Stiče se utisak da tim rečenicama (upravnim govorom), prečasni tuguje za pređašnjim vremenom kada mu je supruga još uvek bila živa i kada su mu deca bila mala i igrala se oko kuće. Funkcija teksta je da iskaže mišljenje spisateljice o stanju u kome se nalazi većina porodica u savremenom svetu. Tekst ne obiluje stilskim figurama, epiteti su jednostavni, vokabular je običan - koristi svakodnevni govor bez komplikovanih konstrukcija, što mi je dosta pomoglo u prevodu, odnosno nisam naišla na ozbiljne probleme kao u prethodnim tekstovima. Sintaksa nekih rečenica mi je jedino pravila problem; pre svega red reči: nisam znala kako da uglavim ogromnu vinovu lozu nakon običaja i toplih letnjih večeri, te sam taj problem ostavila nerešen, dok se ne konsultujem sa grupom i vidim kako su to one odradile. Čak mi ni izbor reči nije strašan, te sam ovaj put koristila samo Cambridge Advanced Learner's Dictionary.

Pre prvog pokušaja da otpočnem prevod, tekst sam pročitala dvaput jer sam ga se sećala sa časa a i odmah sam shvatila o čemu se radi. Da nisam bila na času na kome smo radili prevod, ne znam da li bi  konačna verzija isto izgledala.

Problemi:
1. "Well, it's a good house." - ovo sam prevela kao ‚‚Ta dobra je ovo kuća,“ ubacivši odrednicu ovo zato što smatram da se otac nalazi u neposrednoj blizini kuće (možda čak i u samoj kući) kada to izgovara. Da su u tekstu postojale neke indikacije o tome da se prečasni nalazi negde izvan, čak u nekom drugom gradu ili gde god, verovatno bih it prevela kao to (Ta dobra je to kuća).
2. And which he never failed to acknowledge (...) - zbog veznika And, bila sam zbunjena kako da uopšte započnem rečenicu; odlučila sam se da napišem Uvek je to naglašavao, posebno kada nešto krene po zlu.
3. Even more frequently after their mother died (...) - ove prve tri rečenice mi izgledaju kao jedna, zato što je referencija nasilno presečena tim tačkama; zato sam početak svake od njih morala izmeniti, pa sam ispremeštala reči i ovo prevela na sledeći način: Kada im je majka umrla čak je češće počeo poistovećivati kuću sa svojom ostarelom suprugom (...)
4. every grace - nisam bila sigurna kako da prevedem grace zato što kuća nikako ne može imati ljudske osobine milostivosti, jer je neživa, pa sam ovo prevela kao milinu, pri tom izbacivši every, i stavivši to na kraj rečenice, zbog konteksta.
5. every eye - pošto u srpskom postoji konstrukcija da lepotu ne može sagledati svako oko, to sam iskoristila u prevodu ovoga.
6. peaked brows - ovo se svakako ne može prevesti kao obrve prozora, pa sam, setivši se da se greda iznad prozora zove arhitrav, pustila mašti na volju i ovo prevela opisno: sa šiljatim ukrasima na arhitravima (prozora).
7. both austere and pretentious - ovo both me zbunilo, ali ipak sam zadovoljna rešenjem: izgledala je u isto vreme i ogoljeno i velelepno.
8. to accomodate the local taste of socializing - zbog nemogućnosti da pronađem pravi glagol, ovo sam prevela prilično slobodno: da bi ispoštovao lokalne običaje koji nalažu da se meštani druže (tokom toplih letnjih večeri).
9. and which had become overgrown by an immense vine. - ova ogromna loza kojom je veranda obrasla napravila mi je, kao što je već spomenuto, najveći problem jer ne znam i dalje kako da je ubacim na kraj rečenice, zato što joj je mesto kod verande (problem izmeštene referencije!). Nisam zadovoljna rešenjem i ne znam šta ovde da uradim.
10. her father said - na nekoliko mesta se javlja ovo, te nisam znala koje vreme da iskoristim u prevodu, pošto nam ništa ne ukazuje na to kada otac to izgovara, odnosno ne postoji širi kontekst koji bi mi pomogao da odlučim. Na kraju sam ostavila aorist: reče njen otac, ali nisam baš sigurna da li to da ostavim tako ili da stavim u perfekat: rekao je njen otac.

Prevod sam pročitala dvaput, i nisam pravila nikakve izmene zato što sam prilikom prevođenja bila prilično fokusirana na to što radim. A možda je i tekst jednostavan, pa zato nisam imala mnogo poteškoća. Ocena težine teksta je 7.

Prevod 5 (Ijan Benks, Most)

Roman Most Ijan Benks objavio je 1986. godine. Za ovo delo rekao je da mu je omiljeno. Reč je o neobičnom ljubavnom romanu i radnja se vrti oko 3 protagoniste: Džona Ora, Aleksa i Varvarina; njih trojica su svaki specifični na svoj način i predstavljaju tri ličnosti glavnog lika.

Tekst koji smo prevodili je sa samog početka romana i opis je jedne scene koja se odvija na sumornoj železničkoj stanici (nekoliko trenutaka, zapravo). Okruženje je kafkijanskog karaktera - sumorno, crno, izaziva nespokoj. Rečenice isprekidane zarezima, specifičan ritam i pridevi posebno odabrani sa ciljem da stvore što mračniju i depresivniju sliku, imaju funkciju da prenesu tu celokupnu kafkijansku atmosferu na što upečatljiviji način. Odlomak, dakle, predstavlja deskripciju, mada je nekoliko rečenica u prvom licu; do kraja ne saznajemo o kome se zapravo radi, ko je taj misteriozni čovek koji se nalazi na napuštenoj železničkoj stanici, ne znamo da li je nekoga ispratio na voz i zašto je neodlučan.

Ovog puta sam koristila CALD i gugl translejt za pojedinačne reči, poput crags, jumbled, scree, boulders, valves and slides, zato što nemam odgovarajući englesko-srpski rečnik. Tekst sam pročitala oko sedam puta, zato što nisam mogla da shvatim o čemu se tu zapravo radi. Da nisam bila na času, nisam sigurna da li bih dobro prevela konstrukcije poput heavy cloth sloaking up drizzle. Verovatno pogrešno.

Problema je, opet, bilo prilično. Mislim da sam u prevodu ovog teksta imala najviše poteškoća, prvenstveno zbog rasporeda reči (premodifikacija i postmodifikacija); ali, smatram da sam se na kraju dobro snašla, zato što smo na to obratili pažnju na predmetu prevod sa srpskog na engleski. Dakle, problemi su sledeći:

1. U čitavoj prvoj rečenici promenila sam redosled reči zato što je nemoguće sve poređati u srpskom tako da izgleda isto kao na engleskom. Lepše i prirodnije mi je zvučalo Tamnom stanicom (...) odjekivao je jenjavajući pisak lokomotive...

2. the whistle sounded damp and cold - smisao ovoga još ne mogu da pojmim zato što mi je protivno logici da zvuk može da deluje mokro, odnosno vlažno. 

3. producing IT - nisam znala kako da prevedem ovo it, te sam ga na kraju potpuno izbacila, ostavljajući samo enklitiku ga koja će čitaoca uputiti na to da se it odnosi na pisak lokomotive.

4. noise - u ovom kontekstu, ne može baš da se prevede kao buka, pa sam to ostavila kao zvuk, ali nisam baš zadovoljna rešenjem.

5. dark weave of trees - ova reč označava tkanje, pletenje tkanine, ali se u ovom kontekstu to sigurno ne odnosi na to, pa sam prevela kao tamnim isprepletanim drvećem, zbog čitavog konteksta.

6. only the faintest of echoes came back - nije mi bilo jasno kako su se samo najtiši odjeci mogli vraćati, odnosno odbijati; prevela sam bukvalno.

7. reflected from where... - od ovoga pa do kraja rečenice potpuno sam ispremeštala reči, ali mislim da sam pogodila suštinu i zadovoljna sam prevodom, zato što smatram da se red reči ne može ostaviti da bude kao što je na engleskom, jer bi se smisao potpuno izmenio.

8. trying to catch some last hint of engine’s own busy noise - pošto u srpskom ne dodeljujemo sopstvenost neživim stvarima, own sam potpuno izbacila i prevela ovo kao pokušavajući da uhvatim poslednji nagoveštaj piska lokomotive.

9. they were gone - pošto ne znam na koga se they odnosi (na lokomotivu, putnike, neke posebne ljude koje je ovaj čovek možda ispratio?), ovo sam jednostavno prevela kao bili su daleko. Ali, tu se postavlja pitanje i da li se ovo gone odnosi na to da su otišli, napustili ga... Tako da bi se ovo moglo prevesti i kao otišli su.

10. Above - izbacila sam ovo sa početka rečenice zato što smatram da se podrazumeva da su oblaci iznad krovova, odnosno, nasilno mi zvuči ubacivanje tog Iznad na početak rečenice.

11. steeply pitched roofs and thick chimneys of the station - ovo sam prebacila na sam početak rečenice, te prevod glasi: Oštri krovovi i masivni stanični dimnjaci, mada bi se moglo prevesti i kao dimnjaci stanice, pošto je smisao isti.

12. only slowly dispatching - izbacila sam only zato što mi se nije uklapalo u prevod.

13. hung - i dalje mi nije baš najjasnije kako može dim da visi, te moj prevod ove poslednje rečenice glasi: Tragovi pare ili dima iznad pocrnelih crepljika i očađavelih cigala polako su nestajali u vlažnom, hladnom vazduhu doline.

Prevod sam pročitala dvaput, usput menjajući redosled reči, i prilično sam zadovoljna krajnjim ishodom. Jedino me je začudila činjenica da je ovaj tekst bio na ispitu prošle godine. Smatram da ne bih mogla da ga prevedem bez interneta - previše je konstrukcija koje se ne mogu naći u rečniku (npr. delovi voza). Težinu teksta ocenila bih brojem 9,5.

Prevod 4 (Ejmi Ten, Suprotno od sudbine)

Ejmi Ten je američka spisateljica kineskog porekla, poznata po romanu Klub radosti sreće (The Joy Luck Club). Odlomak koji smo prevodili je iz njene autobiografije Suprotno od sudbine (The Opposite of Fate), koja je objavljena 2003. godine. Ova knjiga prestavlja skup eseja o njenom odnosu sa majkom, o njenom književnom radu, kao i svakodnevnom životu.

Odlomak je ispisan u prvom licu i predstavlja opis Ejminih razmišljanja o prolaznosti, prošaranih flešbekovima o njenim studentskim danima. Radnja se odigrava ili krajem 20. ili početkom 21. veka, u jednoj knjižari u kojoj je Ejmi trebalo da usmeno prezentuje svoju knjigu. Kada ugleda svoju knjigu Klub radosti sreće, počinje da čita svoju biografiju koja je ispisana kao da je već mrtva. Funkcija teksta je da nas podseti o prolaznosti, ali takođe i da ukaže na to da što bolje proživimo ono što nam je preostalo od života.

Rečnici koje sam koristila za prevod su CALD, elektronski rečnik, i idiomatski rečnik kao i Standardni srpsko-engleski rečnik (B. Hlebec) čisto da proverim da li sam dobro prevela neke reči. Nisu mi bili od preterano velike koristi, zato što sumnjam da sam dobro prevela neke konstrukcije, odnosno sumnjam da sam našla pravo rešenje za prevod.

Tekst sam pročitala 6 puta i svaki put mi je izgledao sve teži i teži, prevashodno zbog pretposlednje rečenice. Da nisam bila prisutna prošlog časa, prevod bi svakako bio drugačiji - lošiji, naravno, zato što ne bih obratila pažnju na neke stvari da nam nije ukazano na to.

Pored stvari koje su nam razjašnjene na času, bilo je dosta problema sa kojima sam se susrela:
 1. booklets - CALD kaže da je ovo ,,a very thin book with a small number of pages and a paper cover, giving information about something'' ali ja i pored toga nisam znala kako da prevedem, zato što mislim da nemamo ekvivalent u srpskom. Palo mi je na pamet da je to brošura, ali sam se ipak odlučila za knjižicu, zato što slične konstrukcije u engleskom jeziku označavaju deminutiv imenica (kao npr. piglet).
2. dare I say it? - nisam sigurna da li ovakva konstrukcija postoji u srpskom, a i nemam odgovarajjući idiomatski rečnik da to proverim, tako da sam to prevela kao smem li da kažem. Takođe sam ostavila crtice pre i posle ovog idiomatskog izraza, iako se tako nešto u našem pravopisu ne radi.
3. my fellow authors - najviše me zbunilo ovo fellow, zato što se to kod nas ne koristi, sem kao sabraća, sapatnici, ali pošto ovde pisci nisu niti sabraća niti sapatnici, nisam mogla da nađem odgovarajuće rešenje.
4. may they rest in peace - pretpostavila sam da je ovo ekvivalent srpskoj konstrukciji pokoj im duši zato što najviše odgovara datom kontekstu.
5. an obituary-like biography of the author, me, Amy Tan - obituary u engleskom označava ono što se kod nas naziva čituljom ali se to u ovom kontekstu ne može upotrebiti, tako da sam ovo prevela kao biografiju autorke koja podseća na posmrtno slovo, ali nisam nikako zadovoljna prevodom zato što je posmrtno slovo govor na sahrani...
6. plot summary - i dalje ne znam kako ovo da prevedem (siže zapleta?).
7. Ulysses, Lord Jim & Hamlet - nisam bila sigurna da li se ovo odnosi na nazive knjiga ili na njihove likove, te nisam znala da li treba da ih stavljam pod navodnike; videvši da ni na engleskom nisu ispisani u kurzivu, odlučila sam se da ih tako i ostavim.

Prevod sam pročitala dvaput, i nisam ga menjala zato što mi ništa pametno nije padalo na pamet. Tekst je zanimljiv, ali mislim da nije primeren početnicima koji su do sada uradili samo tri zvanična prevoda; težinu ocenjujem brojem 9.

Prevod 3 (I. Benks, Sudelovanje)

Ovaj tekst posebno je zanimljiv pre svega zbog tačke gledišta pripovedača i same naracije. Pre otpočinjanja prevoda, pročitala sam ga sigurno pet puta i učinio mi se dosta težim nego što su to bili prethodni. Nisam se prevarila u proceni. Zamenice možda izgledaju naivno, ali kada se malo bolje razmisli i nisu toliko.

Naracija romana podeljena je na onu koja se odnosi na Kamerona Kolija, škotskog novinara, i ona je uglavnom u prvom licu; dok je drugi glavni lik - ubica - posebno zanimljiv zato što do kraja romana ne saznamo ko je on (ili ONA?). Naracija koja se odnosi na njega u drugom je licu, i ima za cilj da uvuče čitaoca u priču, da on bude angažovan, da bolje proživi događaje; ali, sa druge strane, prevodiocu pravi veliki posao, kao što je meni zakomplikovalo otpočinjanje samog prevoda - menjala sam lice tri puta: isprva sam pisala u trećem licu jednine, pa u drugom, te sam se na kraju ipak odlučila za drugo lice množine, zato što mi se učinilo najprikladnijim, iz prostog razloga što ne znam ko će čitati taj roman - žensko ili muško, pa je najbolje ostaviti ga tako da nikog ne uvredi, odnosno da bi čitalac mogao lakše da se unese u priču.

Ijan Benks je ovaj kriminalistički roman objavio 1993. Nisam našla podatak o tome da li je preveden na srpski, pa sam dala sebi slobodu da ga nazovem Sudelovanje, iz prostog razloga što mislim da je piščev cilj bio da prenese taj osećaj; čini mi se da saučesništvo ne predstavlja dobro rešenje zato što ono u srpskom podrazumeva da postoje najmanje dve osobe koje obavljaju nešto, dok je kod sudelovanja fokus na samom uživljavanju, ulaženju u nečiju kožu prilikom obavljanja radnje. Čini mi se da je ovakav pristup radnji prilično inovativan i da je odlika savremenog romana; namenjen je širim narodnim masama, dovoljno je razumljiv na engleskom, ali ipak te zamenice otežavaju nimalo zahvalan posao prevodioca.

Funkcija teksta je, kao što napisah, da čitaoca uključi u radnju, da skoro da može da oseti miris mokraće u vazduhu samim time što mu se pisac obraća skoro pa lično, zamenicom ti, odnosno VI; pisac želi da nas približi toj na čudan način zavezanoj, zlosrećnoj služavki koja je zavezana za stolicu, želi da osetimo njenu patnju i njen bol. Ton ove deskripcije je uobičajeno smiren, naracija je takva da nam polako otkriva stvari koje i ubica opaža: audio-vizuelni, pa čak i mirisni opažaji su prisutni.

Ovoga puta nisam koristila elektronski rečnik, nego samo CALD, dok sam na Guglu morala da potražim šta su Aga (ovo smo već proveravali na času pa smo zaključili da se radi o šporetu), masking-tape i rear legs of a chair. Da nisam bila prisutna na času kada smo počeli da radimo prevod, sigurna sam da bih ga drugačije prevela.

Problema je bilo prilično:

1. YOU hear the car... - sama činjenica da ne mogu da se odlučim iz koje perspektive da počnem da pišem dovoljno govori. Zamenice su previše zbunjujuće, i mislim da i dalje ne može da se prenese to uživljavanje u priču koje je i bilo početna namera autora. Na ovom početku sam se odlučila sa obezličavanje, te sam napisala čuo SE auto.
2. YOU've been here in the darkness - zapitala sam se na koga se odnosi ovo? Na čitaoca ili na naratora? Odlučila sam se da prevodim u drugom licu množine, tako da sam napisala bili STE u mraku...
3. went back through to the kitchen - ovde sam se u potpunosti uživela u pravac kretanja ubice: zamislila sam da se vratio nazad kroz hodnik ka kuhinji.
4. smell in the air and you thought of cats - ovo sama htela da prevedem kao mačjak, zato što to označava taj konkretan mačji miris, ali sam prilično uverena da se taj izraz koristi samo u mom kraju, pa se nisam usudila da ga upotrebim, iako mislim da bi trebalo zato što je primeren slučaju.
5. the maid had pissed herself - nakon ideje da treba da se upotrebi društveno-prihvatljiv glagol pomokriti se, odlučila sam se da on ipak nije dobro rešenje zato što postoje i gore tabu-teme koje se prevode u doslovnom značenju, tako da sam prevela kao služavka se upišala.
6. you felt a moment of disgust - u srpskom ne postoji neko osećanje koje traje jedan momenat, tako da se u ovom primeru nikako ne sme prevesti doslovno. Pošto smo na času pričali da treba da se prevede kao za trenutak, osetili ste gađenje upotrebila sam to kao zdravorazumski prevod.
7. masking-tape - neobična reč koja se, nakon saradnje sa Gugl imidžis, podomaći u jednostavnu lepljivu traku (ne može biti selotejp zato što je on uzak, dok je ova traka dovoljno široka da može da se zalepi nekome preko usta).
8. hands taped to the rear legs of the chair - morala sam da se namestim na stolici ne bih li shvatila kako je zapravo žena šakama zalepljena za zadnje nogare stolice.
9. urine - ovde se ne sme doslovno prevesti kao urin zato što se ta imenica koristi uglavnom kada se radi pregled kod doktora, eventualno na času biologije. U govoru se koristi uglavnom mokraća (drugi izraz nije primeren u ovom slučaju).
10. a pool of urine - pool se ovde, naravno ne odnosi na bazen nego na baricu mokraće.

Prevod odlomka pročitala sam dosta puta, ali sigurno ne više od 5, i svaki put sam menjala nešto (uglavnom stvari vezane za perspektivu i samu naraciju).
Težinu teksta ocenjujem brojem 9, upravo zbog već spomenutih problema sa zamenicama i tačkom gledišta pripovedača.