Prevod 9 (Merijel Hemingvej, Merijelina kuhinja)

Američka glumica, Merijel Hemingvej, unuka je poznatog pisca Ernesta Hemingveja. Meni je poznata po ulozi u filmu Menhetn, Vudija Alena. Odlomak koji smo dobili da prevedemo je iz njenog kuvara Merijelina kuhinja, objavljenog 2009. godine. U njemu ona savremene domaćice ohrabruje na pravilnu ishranu i zdraviji način života. Zanimljiva je činjenica da o ovoj knjizi nema mnogo korisnih podataka na internetu.

Pre otpočinjanja prevoda, tekst sam pročitala triput. Uočila sam da je jezik kojim se služi prenatrpan neobičnim konstrukcijama (kitnjast je), iako je kuvar namenjen široj čitalačkoj publici, ali nije lako pronaći prikladan prevod za nazive začina i biljaka kojima se autorka služi. Stiče se utisak da želi da ispadne pametnija nego što zaista jeste. I ovaj put sam koristila dosta rečnika:
Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/
http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/

Na času smo rešili dosta problema, tako da nema potrebe da ih spominjem sada. Ostali problemi:

1. cold-weather nurturing - ovo sam prevela kao negovanje hladnog vremena, ali nisam sigurna da je ovo dobar prevod jer i dalje ne razumem šta je želela da kaže.

2. scattered - na Krstarici sam videla da se ovo prevodi kao raštrkanost, ali to mi je mnogo neformalno, pa sam se odlučila da napišem da je salatica rasuta po tortilji...
3. tiny curls of new plant life - ne sećam se šta smo na času rekli za ovo, tako da sam prevela prilično bukvalno: sitne kovrdže novog biljnog života, ali nimalo nisam zadovoljna rešenjem.
4. Venture out - ovo sam prevela kao Izađite izvan, iako sam promenila glagol. Moglo bi se prevesti i kao izađite u avanturu, drznite se u avanturu, itd.

5. drizzly - kišovitost mi nije izgledala kao prirodno rešenje, pa sam se odlučila da prevedem pitanje na sledeći način: Čini vam se da je za kupovinu napolju suviše vlažno?
6. It’s a riot of competing shades of green. - ovo sam prilično slobodno prevela kao: Zelenilo se takmiči jedno s drugim u nijansama.
7. dinner side dish - nisam pronašla rešenje ovog problema zato što ne znam na šta se misli.

Prevedeni tekst sam pročitala dvaput, i nisam pravila neke značajnije izmene. Težina teksta: 8.

Prevod 8 (Hajdi Darou, Devojčica koja je pala sa neba)

Hajdi Darou je američka spisateljica koja je posebno zanimljiva po poreklu. Naime, njoj je otac polu-crnac dok joj je majka belkinja, iz Danske. Zbog ove činjenice, odrastanje joj je bilo takođe zanimljivo - neobično - te je to i pretočila u književnost, napisavši nagrađivai roman Devojčica koja je pala sa neba, objavljen 2008. U romanu se radi o porodičnoj tragediji devojčice Rejčel Morz čija je majka Dankinja a otac vojnik. Radnja se odvija na jugu Amerike, osamdesetih godina dvadesetog veka. Rejčel počinje da živi sa bakom (crnkinjom) u novom okruženju, u novoj školi u kojoj se oseća izolovano jer je drugačije boje kože. Tamo su većinom crnci, dok je ona mulatkinja sa plavim očima. Niti se ponaša niti govori kao tipičan crnac. U odlomku koji smo dobili da prevedemo, jedna devojčica (crnkinja) koja uviđa da je Rejčel drugačija, želi da je tuče. Posebno težak zadatak predstavljalo mi je prevođenje govora te devojčice - Tamike Vašington - zato što je njen govor nestandardan i nije lako prevesti ga u srpski, da ostavlja isti utisak na čitaoca kao što je to u engleskom jeziku. Stil pripovedanja je primeren običnom čitaocu (standardan jezik), ali je isprekidan nestandardnim konstrukcijama koje mogu otežati razumevanje čitaocu koji nije sa tla Amerike i nije u potpunosti upućen u južnjački govor. Rejčel pripoveda zrelim glasom, njen ton je ozbiljan, ali na mahove odaje utisak veoma tužne devojčice.

Tekst sam pročitala tri puta pre započinjanja prevoda. Ovoga puta, koristila sam mnoštvo rečnika:

Cambridge Advanced Learner's Dictionary
Oxford Advanced Learner's Dictionary
http://recnik.krstarica.com/
http://www.macmillandictionary.com/

http://www.thefreedictionary.com/
http://translate.google.rs/
http://www.urbandictionary.com/ 

Od navedenih, najviše mi je od pomoći bio UrbanDictionary, zato što sadrži nestandardne reči i izraze (crnački sleng, zapravo). Da nisam bila na času, sigurna sam da neke stvari ne bih prevela onako kako je naglašeno, tako da bi moj prevod bio drugačiji.

Problemi:
1. dang - nisam znala šta ovo znači, ali potražila sam na guglu i pronašla da je to reč južnjačkog slenga i da je eufemizam za damn, darn, tako da sam to prevela kao Prokletstvo!, ali nisam zadovoljna ovim prevodom, zato što sam sigurna da neko dete to ne bi tako reklo.
2. light-skinned-ed - ovo sam prevela kao svetle puti, iako dete ne bi znalo da upotrebi jer ne zna šta put označava. Možda bi bolji prevod bio bele kože...
3. I think new things ... - ovo sam prevela kao Razmišlja o novim stvarima ..., mada ne verujem da sam uhvatila poentu...
4. Mor - najveći problem predstavljala mi je ova reč. Zbog izgovora, prespostavila sam da se misli na majku. Bila sam u pravu. Kada se u gugl translejtu ukuca ova reč i detektuje jezik, prikaže da je to na danskom reč koja označava majku. Rejčelina majka je bila Dankinja, pa je zato tako zove. 

5. ashy knees - na času smo rekli da ovo označava suva kolena, pa sam to tako i prevela.
6. washrag - ovo sam prevela kao krpice za čišćenje lica, iako se to kod nas i ne koristi i ne znam na šta se tačno odnosi (možda na one vatene diskove za skidanje šminke?).
 7. put - specifičan glagol, menja značenje od rečenice do rečenice; naravno, napravio mi je problem, koji sam rešila tako što sam poslednju rečenicu prevela na sledeći način: Sva ova nova saznanja ugrađujem u novu devojčicu.

8. fixin to - UrbanDictionary kaže da je ovaj sklop karakterističan za južnjački govor i da je istovetan polu-modalu be about to, to be to, be ready to. Ovo sam približila našem govoru tako što sam prevela kao: Ima da te bijem, mada sam od kolega čula lepše i prirodnije konstukcije.

Prevod sam pročitala dva puta, i pritom nisam ništa promenila. Ne znam da li bi kod nas ova knjiga bila čitana kao što je u Americi, zato što nije primerena podneblju, nije nam naročito bliska jer ne bismo mogli da se poistovetimo sa problemima devojčice mulatkinje koja menja okruženje u kome živi, iako je priča prilično potresna. Plus, što specifičan govor crnaca ne može da se tako lako prevede da bude dopadljiv i razumljiv prosečnom srpskom čitaocu.

Težinu teksta ocenila bih brojem 9.

Prevod 7 (Ijan Benks, Most)

Dijalozi koje smo dobili da prevedemo su iz romana čiji smo odlomak već prevodili. U pitanju je Most Ijana Benksa, objavljenog, kao što je već rečeno, 1986. godine. Dijalozi se vode između jednog od tri glavna lika romana: Džona Ora, uglađenog čoveka, i neobrazovanog gospodina Linčija. Zanimljiva stvar je to što im je fond reči potpuno različit (to je registrovano u specifičnom pravopisu kojim se Benks koristi kada se obraća g. Linči), upravo zato što pripadaju različitim društvenim klasama. Ono što mi je predstavljalo najveći problem je govor g. Linčija. Naime, nisam uspevala da ga dobro prebacim na srpski, i nisam sasvim zadovoljna krajnjim ishodom zato što u mojoj verziji i ne može da se shvati iz prve da je g. Linči običan, neobrazovan čovek.

Pri prevođenju sam koristila CALD, i krstaričin rečnik. Pre započinjanja prevođenja, tekstove sam pročitala jednom, i odmah sam sve razumela. Doduše, nisam se sećala ničega sa časa, a i nisam imala beleške (pošto je računarski kabinet bio okupiran), tako da mi je to verovatno odmoglo u prevođenju; ipak sam ih jako brzo prevela.

Problemi:

1. govor gospodina Linčija - nisam znala kako da njegove nestandardizovane reči prevedem da zvuče tako kao što su u originalu. Zaista je teško dočarati to na drugom jeziku.

2. them doctors - pošto sam već naišla na istu nestandardnu konstrukciju, odlučila sam se da ovo prevedem kao ti doktori.

3. total bastards - smislila sam da bi najprirodnije zvučao sklop prava đubrad. Zadovoljna sam ovim prevodom.

4. just bein' neighbourly - ovo sam prevela kao sam' se pravim fin, zato što se ne može nikako reći na srpskom da se neko ponaša komšijski.

5. not-recently-washed face - ovakva imenična fraza sa crticama u srpskom ne postoji, iako je mnogi nadobudni prevodioci preslikavaju u srpski (kao i veliki deo engleskog pravopisa, što je svakako besmisleno), tako da sam je skratila u musavo lice, zato što nema naznaka da li pisac misli na to da su mu oči krmeljave, ili nešto slično.

Prevod sam pročitala jednom, i nisam ništa menjala. Težinu tekstova ocenila bih brojem 6. Svakako su najlakši do sada, iako ima dosta kolokvijalnih izraza kojima ne može da se tako lako nađe ekvivalent u srpskom jeziku.